Autor: Na­de­žda Mi­len­ko­vić

Ne­ke od bit­nih gre­ša­ka ko­je mo­gu da se pot­kra­du u re­kla­mi su da is­tak­ne­te pred­nost ko­ja ni­je re­le­vant­na kup­ci­ma – kao na pri­mjer da će se kar­ton­ska tu­ba iz rol­ne to­a­let pa­pi­ra, ako vam slu­čaj­no upad­ne u ve-ce šo­lju, ras­to­pi­ti u vo­di (va­žni­je vam je ipak da li je pa­pir me­kan, zar ne?) – ili da ima­te ne­vje­ro­do­stoj­no svje­do­če­nje o pred­no­sti­ma va­šeg pro­iz­vo­da, kao ono u re­kla­mi za jo­gurt kad di­je­te pri­ča ka­ko su svi oni u ku­ći lu­di za jo­gur­tom i kre­ma­stim užit­kom i pu­nim uku­som (jer, ni­ti su dje­ca ”lu­da za jo­gur­tom”, ni­ti ko­ri­ste fra­ze kao što je ”kre­ma­sti uži­tak”).
Pa, ipak, re­kla­ma no­vog man­da­ta sta­re Vla­de uspje­la je da na­pra­vi obe gre­ške.
Oko­sni­cu re­kla­me či­ni­le su fi­zič­ka i fi­zi­o­lo­ška iz­dr­žlji­vost pre­mi­je­ra. Ko­je ni­su re­le­vant­ne jer ne­spa­va­nje, neo­d­la­zak na od­mor i u ve-ce ni na ko­ji na­čin ne do­pri­no­se do­bro­bi­ti dru­štva i gra­đa­na. Šta­vi­še, ško­de im jer ome­ta­ju ra­su­đi­va­nje i do­no­še­nje raz­bo­ri­tih od­lu­ka. I ne sa­mo da ni­su re­le­vant­ne, ne­go uop­šte ni­su ni ne­što po­seb­no. Pi­taj­te bol­ni­ča­re, fri­ze­re, pro­dav­ce ko­ji ci­je­lo rad­no vri­je­me pro­ve­du na no­ga­ma. Ili one ko­ji­ma je u opi­su po­sla da se uz­dr­že od od­la­ska u ve-ce – pro­dav­ce na pi­ja­ci, tak­si­ste, fa­brič­ke rad­ni­ke… Osim uko­li­ko ne kon­ku­ri­še za ne­ko od tih za­ni­ma­nja, pre­mi­je­ro­vo vi­še­ča­sov­no sta­ja­nje i ob­u­zda­va­nje be­ši­ke ni­je ni­ka­kva pre­po­ru­ka za po­sao. A tek ni­su ga­ran­ci­ja bu­du­ćeg bla­go­sta­nja u ”zlat­nim go­di­na­ma” ko­je je na­ja­vio.
Kao što ni sla­vo­do­bit­na ob­ja­va da ima­mo i mi­ni­star­ku ko­ja je ”pri­pad­ni­ca LGBT po­pu­la­ci­je”, ka­ko se pre­mi­jer iz­ra­zio – ni­je vje­ro­do­sto­jan do­kaz da se u ze­mlji po­štu­ju ljud­ska pra­va. Na­ro­či­to kad se u istom pro­mo­tiv­nom pa­ke­tu ne­gi­ra do­ka­za­no kr­še­nje ljud­skih pra­va u slu­ča­ju Sa­va­ma­la. I na­ja­vlju­je kr­še­nje dje­či­jih pra­va pri­čom da i sed­mo­go­di­šnja­ci tre­ba da ra­de. (Što bi se mo­žda mo­glo pri­pi­sa­ti pre­mi­je­ro­voj neo­sje­tlji­vo­sti na dje­cu, sa­mo da u is­toj re­kla­mi ni­je pri­ka­zao i sop­stve­nu hi­pe­ro­sje­tlji­vost i na sam po­men pri­vat­ne gim­na­zi­je ko­ju je nje­gov pu­no­ljet­ni sin za­vr­šio.)
Ali, ne sa­mo da smo iz ove re­kla­me sa­zna­li stva­ri ko­je ni­su re­le­vant­ne za pro­iz­vod ko­ji nam se re­kla­mi­ra i da ni­je bi­lo vje­ro­do­stoj­nog svje­do­če­nja o pro­iz­vo­du – ne­go su nam pre­zen­to­va­na i svoj­stva ko­ja pro­iz­vod ni­ka­ko ne bi smio da sa­dr­ži. Kao što su po­ni­šta­va­nje par­la­men­ta­ri­zma, s jed­ne stra­ne i uvo­đe­nje par­la­men­tar­ne kon­tro­le nad Tvi­te­rom, sa dru­ge. Ono pr­vo smo već gle­da­li (pa ipak se ra­di sa­mo o pre­mi­je­ri jed­ne re­pri­ze), ali je ovo dru­go već no­vi­tet na na­šem tr­ži­štu. Ko­ji je još ono­mad na­ja­vio, ta­da član DSS-a, a da­nas ”mla­di lav” vla­da­ju­će SNS, go­vo­re­ći o uvo­đe­nju ”je­zič­kih pa­tro­la”. Sa­mo što ovog pu­ta ”je­zič­ke pa­tro­le” ne­će pro­vje­ra­va­ti da li svi sta­nov­ni­ci Voj­vo­di­ne zna­ju srp­ski, ne­go šta na tom istom je­zi­ku sta­nov­ni­ci Sr­bi­je pi­šu po dru­štve­nim mre­ža­ma.
Ako se po re­kla­mi pro­iz­vod po­zna­je…
Pe­šča­nik.net